BLAŽENSTVO ODRICANJA
„Odreci se i uživaj!“ – To nipošto nije protivrečna složenica, već ona upravo ukazuje na mudrost odricanja od životinjske egzistencije i, time, spoznaju nivoa na kome se nalazi apsolutni izvor svih zadovoljstava, u svoj svojoj neizmernoj i neopisivoj potpunosti: nivoa „Krišninih transcendentalnih zabava“ – kako to nazivaju Njegovi posvećenici privrženi Hinduizmu, ali i ostali. Sve u svemu; iako nam, ovakvima kakvi smo, odricanje (kao svesni životni princip) nije baš mnogo svojstveno, ipak, i pored sve naše privrženosti materijalnim zadovoljstvima, nijedno odricanje nam neće pasti naročito teško kada shvatimo da „odričući se“ mi se zapravo ničega ne odričemo već naprotiv: uskraćujemo hranu svom najvećem „neprijatelju“ (EGU) i podarujemo blagostanje samome sebi (onome što uistinu jesmo). Na taj način postepeno postajemo gospodari sopstvenih čula, i samoga uma, i vrata Nirvane nam se širom otvaraju. Tek to, i tek tada, jeste nivo istinske Ljudske egzistencije: egzistencije u svesnosti Boga. Kada delujemo u toj svesnosti tada smo iznad uzročno-posledičnog zakona, jer karmu, kako već uvidesmo, ne uslovljavaju dela već vezivanje za (odnosno polaganje prava na) plodove koje ta dela sobom nose. Zato ne smemo (ne trebamo) svojatati i prisvajati ništa što nije istinski naše – a sve je Njegovo! –„Savršenstvo duhovnog komunizma temelji se na znanju da sve pripada Bogu.“ („Kralj Znanja“). Blagostanje pojedinca i celokupne civilizacije, kao i iole ružičasta budućnost ovog našeg sveta, ima klicu upravo u semenu tog znanja. Ljudi će shvatiti da su istinska braća, istinska familija, TEK kada shvate da imaju zajedničkog Oca (zajedničku Suštinu, Izvor, Koren), i da tek čineći i služeći Njemu (Ljubavi, Istini, Pravdi) čine ono najbolje sebi samima.
Sve što činimo neka bude za Njega! …Kada hodamo, neka to hoda On. Kada jedemo, neka to jede On – i neka ide Njemu na uživanje, a na našu veliku radost. Kada pričamo, neka iz nas progovaraju Ljubav i Istina (Mahaprabuđi je rekao:„Dok ti ruke rade, nosi ime Božje na svojim usnama. Dopusti svojim rečima da teku poput sjajnih bisera s tvojih usana.“). …Kada bilo šta činimo, ne priželjkujmo ništa za sebe – za svoje malo, ništavno i mizerno „ja“ – već budimo otvoreni, „široki“, i budimo svesni da to čini On, da sve pripada Njemu i da je sva slava Njegova. Budimo slobodni od EGA i neka uvek bude samo ono što uvek i oduvek istinski jeste: On!
U „Bhagavad-giti“, On kaže:
- „Ako mi neko ponudi s ljubavlju i predanošću jedan list, jedan cvet, voćku, ili vode, Ja ću to primiti. Sve što činiš, sve što jedeš, sve što nudiš i daješ, kao i sve strogosti (askezu, odricanje – prim.) koje vršiš, trebaš činiti kao žrtvu Meni.“ (9/ 26,27).
U tom znanju, i na taj način, biva realizovano takvo stanje u kojem smopotpuni u samom sebi i u kojem se, zapravo, i konačno, ne moramo ničega (više) odricati. To je stanje u kojem je bitisao i mudrac koji je rekao: „Koliko ja vidim, tu nema ničeg što bih odbacio.“ – Kakvog li blaženstva! …On je, konačno, shvatio da ne poseduje ništa, i zato je imao – SVE!
Setimo se sada onog divnog Kabirdasovog Bađan-a – „Mat kar moha tu“(„Nemoj pasti u vezanost“) – a koji izmedju ostalog kaže:
„Oči su ti date dobrotu da vidiš
a uši mudrost da čuješ;
usta su ti data o Hariju da pevaš,
ruke imaš za darivanje.“
To je zaista, zaista neprikosnovena božanska istina! Naime, mi uistinu imamo oči samo zato da bismo u svemu sagledavali neopisivu veličanstvenost Njegove Kreacije, odnosno Njega Samog (Dobrotu, Lepotu, Istinu, Stvarnost), a ne iluzorne projekcije svog ličnog uma i prljavštinu sopstvene neprosvetljene svesti. Dalje; mi imamo uši zaista samo zato da bismo slušali mudrost istine i istinu stvarnosti, a ne svoja lična zabludna „tumačenja“ te iste istine i stvarnosti. Usta imamo zaista samo zato da bismo njima slavili Njegovo Ime, Veličinu i Slavu – da bi se sa usana kotrljali samo biseri mudrosti, i da bi sa njih uzletale samo blažene melodije dobrote, istine i ljubavi, i hvalospevi neopisive lepote Njegove Manifestacije – a ne zato da bismo njima iznosili u svet mizeriju svoga „ja“ i zagadjivali ga klicama EGO-centrizma. A ruke zaista imamo samo, i isključivo, radi –DARIVANJA: Čak i kada jedemo, mi tu hranu svojim rukama, posredstvomsvoga organizma, prinosimo kao poklon-žrtvu na oltar Njegove Plamteće Svetlosti – bili mi toga svesni ili ne.
Dakle; nije stvar u tome da mi trebamo početi živeti čin darivanja – ne, jer miveć živimo taj čin… nikada ga nismo ni prestajali živeti, niti je to uopšte moguće – već samo trebamo osvestiti tu istinu koja (oduvek) jeste!
Mi zaista postojimo samo zbog Njega, jer da nije Njega ne bi bilo ni nas, odnosno Kreacije uopšte. Zato svakim svojim činom, svakim svojim dahom, trebamo Živeti Zahvalnost, i slaviti neizmernost Njegovog blagoslova.
(A.I. – 397.str)
Categories:
apsolutnaistina.com
0 comments:
Post a Comment