UNIVERZUM EGO-CENTRIZMA
Sve što činimo, činimo:zbog sebe, za sebe i – sebi
Ova, gore istaknuta, istina je toliko očigledna, jednostavna, opšteprisutna – da je mi, uglavnom, uopšte nismo svesni. Robujući EGU, mi smo toliko slepi, komplikovani, opšteodsutni – da uopšte nismo svesni „onoga što jeste“ (same ČINJENICE, ZAKONA)!
Shvatili smo da se nama dogadja samo ono što ima nekakav (bilo-kakav) uticaj na nas, dok ono što na nas ni u kom pogledu nije uticalo – to nam se nije nidogodilo. – Ovde se pod „uticajem“ podrazumeva bilo koji vid narušavanja stanja potpunog duševnog mira. …Da bi ovo svima bilo što jasnije, probajmo shvatiti samo prostu činjenicu da, recimo: ako noću, dok čvrsto spavamo, predje kobrapreko naših grudi i, ne povredivši nas, otpuzi dalje u tišinu noći – to je, uzevši minulu opasnost u obzir, sa stanovišta apsolutne istine dogadjaj koji se zapravo(!) nije ni „DOGODIO“. – Naime, to što je „moglo“ da se desi (potencijalna opasnost kojoj smo realno bili izloženi), a obzirom da se nije desilo, identično je, sa pozicije apsolutne realnosti, kao da se nikada ništa i nije moglo desiti: baš kao da je ta zmija prošla kilometrima daleko od nas! Odnosno, ako je nekog ratnika metak na bojnom polju promašio „za dlaku“, i on prošao potpuno nepovredjen – APSOLUTNO JE ISTO (!) kao da je to tane prošlo kilometrima daleko od njega.
Ono što je činjenica, jeste da je on ostao apsolutno – nepovredjen. Svo naknadno bavljenje kojekakvim „strahovima“, grozničavo pokrenuta mašinerija uma u smeru zamišljanja – „Šta je sve moglo da se desi?!…“, zapravo je, samo, krajnje zaludno bavljenje uma pukim, svojim, EGO-konstruisanim, iluzijama! Zar nam išta, i ikako, pomaže taj nekakav „naknadni strah“, iliti iole doprinosi našem boljem i kvalitetnijem bitisanju, obzirom da: ZAISTA NIČIM nismo (bili) uznemireni, niti je naš integritet ičim REALNO (bio) doveden u pitanje – osim što se naknadno, bez ikakve potrebe i stvarnog smisla, „smaramo“ time?! …Mudrac je svestan da „Bez Božje volje se ni jedan jedini list ne pomeri na grani.“; stoga, potpuno svestan da je upravo duševni mir vrhovni prioritet svakog bića, a da ga samo privrženost sopstvenoj iluziji može poremetiti, on ostaje iznad sveta iluzije – iznad svih mogućih tendencija i „konstrukcija“ svoga uma – i, time, ne dopušta da mu se bilo šta – DEŠAVA.
Svestan da ovu istinu nije nimalo lako raz-um-eti (jer nam je sam um ovde od vrlo male, bolje reći nikakve pomoći), pokušajmo to shvatiti bar na primeru samog Bude (Gautama Sidharte):
- Onog trena kada je Sidarta realizovao Prosvetljenje, odnosno kada se Prosvetljenje „desilo“, Budi se, do kraja života (!), više nikada ništa nijeDESILO: njegov mir je postao tako nepomerljiv, njegova utemeljenost u znanju i istini tako apsolutna i veličanstvena, da su, komotno, bombe mogle padati oko njega ali bi on ostao potpuno neuznemiren, te mu se – NIŠTA NE BI DEŠAVALO! …Uostalom, on više nema EGA, koji je – i onaj koji deluje, i onaj na koga je delovano; pa, stoga, nestaje i sama potpora fenomena „Delovanja“ i „Dešavanja“.
Prema tome; kada smo u duševnom miru, tada nam se ništa ne dešava, jer tada nismo uslovljeni niti iluzornim mislima i osećajima, niti vezanošću za samo fizičko telo, pa, stoga, niti ovim svetom suprotnosti; dok čim prionemo EGU, mi, zapravo, prianjamo „Dešavanju“. To nedvosmisleno znači da, kao što smo već dosad i uvideli, EGO jeste sam „ENTITET DEŠAVANJA“: on je – i Onaj koji utiče, i Onaj na koga je uticano!
Istinski ne postoji dva, ili više, EGA, već „samo“ jedan jedini, Opšti i Sveobuhvatni; EGO je Univerzalni Entitet: Univerzum.
Ono što zovemo „lični EGO“ je ništa drugo do samo onaj „deo“ Univerzalnog EGA kojega, usled prianjanja za taj opšti EGO, odražavamo u samom sebi i sobom – a koji je upravo srazmeran samom stepenu i intenzitetu tog našeg prianjanja! …Ovo je možda lakše razumljivo na primeru „ZLA“:
- „ZLO“, kao entitet koji percipiramo ovom našom neprosvetljenom svešću, ne egzistira zasebno u ovom ili onom čoveku, već zlo egzistira „Samo po Sebi“ – nezavisno od bilo koga i bilo čega! Tako, ona „količina“ zla koja se manifestuje u nekom čoveku (nekoj osobi) nije svojstvo toga čoveka, već je samo odraz mere u kojoj je taj čovek prionuo opštem „ZLU“, omogućivši mu, time, da se kroz njega ispolji odnosno izrazi. …Zato: Ne postoje „zli“ ili „dobri“ ljudi, već samo oni koji, manje ili više, (ne)prianjaju „ZLU“. Odnosno, nije „ZLO“ igračka u rukama ljudi, već je istina upravo obratna: ljudi su igračke u rukama „ZLA“, i to upravo u onoj meri u kojoj mu prianjaju i, time, to dopuštaju!
Dakle, sve što činimo („dobro“ ili „zlo“) bilo čijem EGU – bilo kojoj ličnosti, osobi, jedinki – mi to činimo upravo(!) ovom istom EGU kojem i sami robujemo i koji se i kroz nas same manifestuje: činimo to SVOJOJ SOPSTVENOJ LIČNOSTI! Te, prema tome: SVE ŠTO ČINIŠ, ČINIŠ: ZBOG SEBE, ZA SEBE I – SEBI!!!
(A.I. – 119.str)
Categories:
apsolutnaistina.com
0 comments:
Post a Comment