SAVRŠENA REALNOST ILUZIJE
Stvarnost ne postoji kao nešto što egzistira nezavisno od nas samih: Istinski karakter sveta (ove naše EGO-stvarnosti) ne nalazi se u samom svetu, već u našem sopstvenom vidjenju sveta! – Kada svet posmatramo kroz EGO tada percipiramo iluziju, ali ta iluzija je za nas veoma stvarna i kao takva deluje na nas; medjutim kada imamo istinsku svesnost tada smo van njenog uticaja. Istinska svesnost je svesnost koja ne prianja već prožima. – To je svesnost koja nema „dodirnih tačaka“ sa Iluzijom, jer egzistira u njenoj suštini. Prema tome, to je svesnost koja je lišena iluzije jer je sagledava u potpunosti (iznutra!). Kada smo u toj, sveobuhvatnoj i neprianjajućoj, svesnosti tada smo u saglasnosti sa Istinom – ali samo zato što smo u saglasnosti (sveprožimajućem jedinstvu) sa Iluzijom – i tada iluzija za nas ne postoji! To je taj veličanstveni paradoks Postojanja, koji je „paradoks“ samo dotle (i samo zato) dok smo u stanju razdvojenosti. …Pa promislimo, samo, da li „Jin“ i „Jang“, kao simboli univerzalnog kosmičkog „Jedinstva Suprotnosti“, postoje kao takvi samo za nas koji smo, odnosno dok smo, „izvana“ – ili u tom istom statusu postoje i iz vizure samog JEDNOG?! – Sigurno je da JEDNO, koje prožima sve, ne „razlikuje“ i ne „poznaje“ NIŠTA (drugo), jer poznaje „samo“ SEBE!!!
To nesumnjivo znači da Maya sama po sebi ne postoji kao takva, već da postaje „Iluzija“ tek kada prionemo za neki njen „deo“, gubeći pri tome svesnost Celine (istinsku svesnost)!
Stvarnost i Iluzija su JEDNO ISTO, samo što mi, robujući EGU, istinski ne poznajemo „ni jedno, ni drugo“ (ne poznajemo Suštinu, koja je JEDNA). Jedino istinska („sverazlikujuća“, odnosno „nerazlikujuća“) svesnost – svesnost koju je čovek imao pre no što je, po Bibliji, kušao plod sa „drveta poznanja dobra i zla“ (drveta „razlikovanja“!) – jeste svesnost koja percipira suštinu „onoga što jeste“. …Ako se vezujemo za bilo koji izraz manifestovanja Iluzije – bilo koji njen pojedinačni aspekt – mi automatski postajemo njeni robovi: robovi EGA. Sa druge strane; sagledavajući Iluziju u njenom totalitetu – u beskrajnom spontanom kontinuitetu blažene Promene, i večite transformacije jednih vidova energije u druge – mi egzistiramo van svake iluzije, te utemeljeni u sagledavanju Stvarnosti! – To je svesnost Prosvetljene osobe, i zbog toga ona jeste gospodar Maye – gospodar svog života i sudbine; za razliku od ostalih koji još nisu prevazišli EGO i nemaju takvu svesnost.
Sve je prolazno i iluzorno, i zbog toga je fantastična greška prianjati, i vezivati se, za ono što je nepostojeće (nepostoj-ano). Priroda našeg analitičkog uma jeste da svakoga trenutka traži sebi odgovarajuće „odmorište“, a ono se ne može naći u okeanu večitih promena; zbog toga mi, robujući EGU, podležemo iluziji i, samim tim, patnji. Odlazak „iza“ iluzije i patnje jeste upravo ulazak „u“ njihovu suštinu – njihovo sagledavanje i razumevanje u potpunosti: Istinskim razumevanjem da sve ono što postoji predstavlja samo igru talasa u okeanu promene, shvatamo da ništa nije realno osim same – Promene. Na taj način, po prvi put se budeći iz ovog fantastičnog „Beskonačnog Sna“, savršeno jasno uvidjamo da: Ono što „POSTOJI“ i ono što „NE POSTOJI“ jesu jednako iluzorni aspekti jedne iste stvarnosti, samog – POSTOJANJA!
Mi kažemo da „postoji“ – ono što čulima možemo registrovati; a za ono što je čulima nedostupno, uglavnom kažemo da – „ne postoji“. Takvo shvatanje, naravno, jeste zabluda, jer konkretno rečeno, i u krajnjem smislu: ono što „postoji“ predstavlja ništa drugo do „MATERIJALIZOVANU MISAO“ – „MATERIJALIZOVANU (p-ostvarenu) IDEJU“; dok ono što „ne postoji“ jesu misaone kreacije (krea-ture) i imaginacije, tj. „NEMATERIJALIZOVANE IDEJE“. –Ideja, materijalizovana ili ne, jeste ipak samo ideja i ništa više, a STVARNOST je ipak „nešto drugo“… – Ovo je nemoguće intelektualno razumeti, jer EGO ne može spoznati Stvarnost; to moramo intuitivno osetiti, tj. sagledati iz najveće dubine svoga bića. Stvarnost spoznajemo tek kada se prestanemo vezivati za aspekte manifestovanja Iluzije, jer tek ne vezujući se ni za šta posebno, postajemo jedno sa svime i spoznajemo istinu o Svemu pa i o pojedinačnom. Sagledavajući Iluziju u potpunosti, mi joj više ne podležemo, EGO „otpada“ od nas i bivamo Oslobodjeni!
Pošto je sve iluzorno, osim same Iluzije (ona je veoma „realna“!), ništa se ne sme shvatati „zdravo za gotovo“ i ni za šta ne treba prianjati, …sve je samo „igra talasa“ (ali ne samo figurativno, već zaista: „Talasa Energije“!), i zbog toga je shvatimo i primimo onakvu kakva jeste i prepustimo se univerzalnoj harmoniji postojanja – odnosno, što bi rekao Radjniš: „Igrajte se što lepše!“
Fatalna pogreška je to što ljudi stalno nastoje kreirati sebi-odgovarajuću-stvarnost, i u tome pokušavaju naći smisao svoga življenja. – To je zabluda, koju nam podmeće EGO, jer kad bi se stvarnost mogla i trebala „kreirati“ onda to nikako i nipošto ne bi bila Stvarnost; zbog toga je svaka takva kreacija iluzorna i u njoj se istinski, jedini pravi, smisao ne može naći. Stvarnost JESTE (istinski postoji), nezavisno od bilo čega i bilo koga; ona JESTE (je bila) i kad nigde ničega još nije postojalo (ničega u materijalizovanoj formi), i kad nije postojalo nikoga (od nas) – ko bi je uopšte mogao konstatovati ili kontemplirati i meditirati o njoj! Ona ne „postoji“, već (jer) ona jeste POSTOJANJE: Platno na kome sve biva iscrtano i naslikano, Pergament na kome se sve ispisuje, Pozornica na kojoj se sve odigrava, Prostor koji sve prožima ali i koji, okružujući ih, daje definiciju svim postojećim oblicima… – i zbog toga se ona ne može „iskreirati“, „osmisliti“, ili spoznati traganjem za njom, već je neophodno „OTKRITI JE“ (ovde i sada!) – i to svako za sebe, jer: Univerzalna Stvarnost jeste stvar individualne Spoznaje!
„Život je Tajna koju treba otkriti, a ne Problem koji treba rešavati!“ (Rađniš)
Onaj koji u promeni vidi stabilnost, ko u haosu uvidja savršeni red i zakonitost, ko u iluziji uvidja najvišu stvarnost… – odnosno onaj ko u pojedinačnom sagledava Univerzalno i ko u svemu uvidja JEDNO – taj bitiše u svesnosti Istine i pred njim je Tajna otvorena u svoj svojoj autentičnoj golotinji, nevinosti i savršenstvu; jer – tajna nije „tajna“ za onog koji ZNA.
Savršena tajna nije „tajna“, savršena laž nije „laž“, savršena gluma nije „gluma“, savršena iluzija nije „iluzija“: sve što je savršeno jeste ISTINA; medjutim Istina nije „savršena“ (savršenstvo nije njeno svojstvo) već ona jesteSavršenstvo (savršenstvo je njena suština, odnosno kvalitet!): ono ne „postoji“ – ono jeste Postojanje!!!
Prema tome; savršena gluma nije gluma nego Savršenstvo, savršena laž nije laž nego Savršenstvo, savršena iluzija nije iluzija nego Savršenstvo …sve što je „savršeno“ jeste Savršenstvo – a Savršenstvo jeste JEDNO. E, to JEDNO se u religiji naziva – „Bog“!
EGO jeste Maya, on jeste Iluzija, medjutim kad napustimo njegove uske, konceptualne, okvire tada postižemo svesnost njegovog sagledavanja u potpunosti i uvidjamo njegovo savršenstvo: „SAVRŠENSTVO NESAVRŠENOSTI“. …Kada se EGO posmatra u njegovim pojedinačnim, izdvojenim, aspektima on tada jeste iluzija i deluje kao iluzija – pa je otuda i izvor svakog zla i nesavršenosti – ali kada se sagledava u njegovoj potpunosti, tada uvidjamo njegovu pravu istinu: EGO je Savršeno Nesavršenstvo, pa otuda on, sam po sebi, nije nesavršenstvo već Savršenstvo! – Uistinu, suština svega je JEDNO.
Jedina stvarnost jeste stvarnost postojanja iluzije, jedina istina jeste istinitost postojanja laži, i jedino savršenstvo jeste savršenost nesavršenstva. – Osim toga nema ničega, jer osim toga jeste SVE!
(A.I. – 185.str)
Categories:
apsolutnaistina.com
0 comments:
Post a Comment