JEDINSTVO ENERGIJE
Bog je Energija! – To saznanje nam daje na uvid još jednu divnu, izuzetnu, činjenicu odnosno apsolutnu istinu: Univerzum je ŽIV; on jeste sam ŽIVOT!
Sve u Univerzumu (Svemiru) je živo, i kao takvo i deluje na nas. Svakog trenutka nam ceo Univerzum (Bog) poručuje upravo ono što je za nas zaista najvažnije – samo trebamo „naučiti“ da gledamo i da slušamo. …Da Univerzum nije Živ – NIKADA NE BI NI BILO IKAKVE ŠANSE IŠTA „ŽIVO“ U NJEMU DA NASTANE! – „Mrtva“ suština ne može da porodi život; on može nastati samo izživota, odnosno od života.
Pokušavali su naučnici širom sveta, na razne načine, da u svojim najsavršenije opremljenim laboratorijama stvore život – živo biće, živu ćeliju – ali nikada nisu (kao što i neće!) stigli dalje od same nule. Nikada nisu, svojim savršenim aparatima, uspeli stvoriti makar malog mrava, makar jedan jedini cvetić… makar jednu jedinu bakteriju ili živu ćeliju. …Ustvari, nikada nisu uspeli stvoriti čak ni jednu jedinu trunku „nežive“ materije – niti jedan jedini atom; sve što su uspeli jesu samo manipulacije (već) postojećim, i modifikacije (već) postojećeg. Čak i kad uzmu kvarcni pesak, pomešaju ga sa raznim hemikalijama, izlože visokoj temperaturi i naprave staklo: opet su i pesak, kao i gradivne sastojke hemikalija, uzeli iz same prirode (a odakle bi drugo!?), a ne da su ih – „stvorili“.
Sve oduvek postoji! – Da li u svom manifestovanom, da li u nemanifestovanom obliku (stanju); tako da nama ostaje mogućnost samo, i jedino, da „Otkrivamo“, a (srećom!) nikako da „Stvaramo“ ili „Uništavamo“ – to, jednostavno, nije u našoj moći. …Zapravo, i sva slava, kao i sva „pamet“, kojima se ikada okitio bilo koji naučnik ove planete temelji se samo na „OTKRIĆIMA“ (već-postojećih principa i zakonitosti unutar prirode, i eventualnom pronicanju u mogućnosti njihove praktične primene) a nikako na „stvaranju“ bilo čega. „Stvoritelj“ je samo Jedan, a čovek može biti tek „iz-um-itelj“, tačnije: pro-nalazač.
Život je Čudo; on se ne može „stvoriti“, jer je nestvoren, neuništiv i večan. On je uvek tu, samo što se otkriva, i dolazi, kad On hoće i kome On hoće, odnosno, da parafraziramo tekst iz Upanišada: On se javlja onima koje je izabrao On – jer oni su izabrali Njega; izabranima otkriva On svoju slavu.
Univerzum je Svest, odnosno Svesnost (Polje-Istinske-Svesnosti), što znači da energija jeste svesnost – to čak nisu ni sinonimi, već JEDNO ISTO! Dakle; vetar je „živ“, voda je „živa“, kamen je „živ“ …svaki atom u Univerzumu je „živ“; jer je sve sačinjeno od života – od Svesnosti.
Što nam je svest na nižem nivou (razdvojenija od „Čiste svesti“), odnosno što nam je svesnost uža i površnija, to nam je (životna) energija „zaprljanija“ – a to smo istinski „mrtviji“ i, samim tim, podložniji bolovima, bolestima i svakojakoj patnji. – „Čista svest“ je Nirvana!
Univerzum je Svesnost, a svaki vid Njegovog manifestovanja (svaka misao!) sam po sebi upućuje, i ukazuje, na postojanje Svesti (Boga). Svesnost je suštinska kreativna energija: Ljubav; a to je takođe, suštinski, ono što nazivamo„Seksualna energija“. – Ona, „Seksualna energija“, jeste apsolutno stanje svesti (stanje svesti pri apsolutnoj svesnosti), a to je: Nirvana. Ona je stanje apsolutne manifestacije energije: Energija. Stoga; ona je suština celokupne Kreacije, celokupnog Univerzuma!
Eto, sada možemo sasvim jasno uvideti u kakvom „odnosu“ stoje seksualna energija, ljubav i sam život…
I konačno; posle svega ovoga, sada nam je verovatno sasvim jasno da se na pitanje: „Da li Bog postoji?“ – ne može dati ni potvrdan, ni odrečan odgovor.
Kada vas neko, neupućen u sve ovo, to upita – a vi mu kažete da Bog: „I postoji i ne postoji“, odnosno: „Ni postoji ni ne postoji“; verovatno će vas samo sažaljivo pogledati i konstatovati da ste „beznadežan slučaj“… – a vi ste, samo, rekli istinu.
Energija ne „postoji“, ne „egzistira“ (jer ona jeste SVE) već ona jestePostojanje, jeste Egzistencija. Ono što „postoji“ to je podložno dejstvu promene (pod uticajem vremena, u okviru prostora), a postojanje je večno, jer ono jeste promena: Sve je promenljivo osim same Promene. Medjutim, Promena je suština svega „onoga što se menja“ (što je podložno Promeni), i zato njena egzistencija nije nešto „odvojeno“ od sveta koji potvrdjuje njeno postojanje nego ona jeste SAM TAJ SVET. Promena jeste Suština svega.
Ceo pojavni svet (sve što podleže promeni) predstavlja samo talase na površini okeana, a sam okean jeste – Energija. Okean je polazna „tačka“, i osnova, svakog pojedi(nač)nog talasa, ali on je takodje i konačno odredište i ishodište svakog od njih. – Što nipošto ne znači da je talas nešto drugo od samog okeana (jer da je tako, ne bi ni mogao nastati i postojati), već su oni u suštini jedno isto: talasi su „manifestovani okean“, a okean, u svojoj punini, predstavlja „nemanifestovane talase“, tj. apsolutni potencijal manifestovanja.
Svako od nas je Talas u energetskom okeanu Univerzuma, ali onoga trenutka kad se odreknemo identifikacije sa „talasom“ – kao nečim različitim i razdvojenim od samog okeana – tada najzad spoznajemo svoju Istinu: da mi jesmo sam taj Okean. A tada, na uštrb onog jednog (ličnog, i nekada nasušno „bitnog“) talasa, ostvarujemo jedinstvo (spoznaju jedinstva, neposredno egzistencijalno iskustvo) apsoluta manifestacije: savršenstvo Celine!
Taj Okean (Stanje apsolutnog potencijala) jeste: Tišina.
Sve dolazi iz Tišine i konačno se opet u neizmernost Tišine vraća – a da sama Tišina nijednog trenutka ne prestaje biti. …Tišina je „apsolutni zvuk“, stanje apsolutne frekvencije. Ona je suština svakog zvuka, svake misli, njihovo izvorište i ishodište, i zato se i može spoznati tek utihnućem svake misli (utihnućem uma) – tek tada spoznajemo istinski zvuk (istinsku misao): apsolut zvuka (misli). Tek u Tišini možemo čuti glas „Istinskog JA“; i zato je Tišina blagoslov.
Taj okean apsolutne tišine, apsolutne praznine i apsolutnog mira jeste okean apsolutne Moći! – Čak ni svi talasi zajedno, pa ma kako moćni bili, nemaju ni izbliza toliku moć koliku ima sam okean u svom Potencijalu, jer je taj potencijal – apsolutan. Okean koji miruje neuporedivo je moćniji, i životniji, nego što to bilo kakav uragan može manifestovati. – Što znači (opet „paradoksalno“) da: Samo uspostavljanjem potpunog mira možemo spoznati potpunu aktiv(ira)nost životne energije. To, i takvo, „mirovanje“ jeste apsolutna manifestacija ključajuće životnosti energije: Bog je Okean večnog blaženstva prepun u samome Sebi!
Stoga; onaj kome je nemoguće poremetiti unutarnji mir, neuporedivo je uzvišeniji i moćniji od onih koji, upotrebom brutalne sile, uništavaju sve pred sobom. Njihova „snaga“ i „moć“ su proizvod nemoćnog rasipanja energije, odnosno nemogućnosti obuzdavanja i kontrole sopstvene energije, a ne ogledalo samog Potencijala. …Istinska snaga nije u velikim i tvrdim mišicama nego u snazi i čvrstini duha, a snaga duha potiče od sposobnosti kontrole energije.
Bog kontroliše svu energiju Univerzuma, jer On jeste Energija; i zato je On: Apsolut Moći. Ta kontrola „SVEGA“ podrazumeva ne-prianjanje ni za šta – što znači ne-uznemiravanje, odnosno: Ljubav.
Ništa nije tako nežno, tanano i suptilno – a istovremeno tako čvrsto, snažno i moćno, kao što je to Ljubav. Ona je „najsuštinskija suština“ i ona je „najsveobuhvatnija sveobuhvatnost“. Ona je Sve-u-Svemu i Sve-iznad-Svega. Ona je – On !!!
(A.I. – 273.str)
Categories:
apsolutnaistina.com
0 comments:
Post a Comment