Plagijatori

Vrlo je čudno, i uistinu zanimljivo, to u kojoj meri ljudi sreću personifikuju sa novcem, tj. količinom novca kojeg imaju, iliti pak žele imati, u svom posedu. Shodno tome, zamišljaju – ukoliko budu posedovali što veću količinu novca u svom džepu, iliti na bankovnom računu, konglomerat njihove sreće će biti proporcionalan, odnosno upravo srazmeran, tome. Tako, u skladu sa tim određuju i smernice celokupnog svog života, svoja životna stremljenja, te izgradnju svoga karaktera kao i, dugoročno, čitave svoje ličnosti. Na taj način svi mi temeljno trasiramo svoje sveukupne životne prioritete, a samim tim i puteve sopstvene sudbine – i to u sasvim određenom smeru.

     Verovatno mnogi ne nalaze jasnu vezu izmedju ove nasušne psihološke potrebe za novcem, tačnije hroničnom opsednutošću njime, i suptilnih tokova svoje sudbine – ali, ako uspemo shvatiti da upravo u tom, i takvom, našem stavu leži sama suština utemeljenja čitavog našeg bitisanja unutar (ove i ovakve) sveobuhvatne i u potpunosti virtuelne stvarnosti (odnosno našeg robovanja jednoj skroz naopakoj percepciji onoga što zaista jeste), biće nam sasvim jasna suština fenomena sreće, kao i jasna razlika izmedju te naše „virtuelne sreće“ i one prave – istinske.

     O čemu se tu ustvari radi? Pa, hajdemo malo osmotriti.

     Obratimo samo pažnju na to sa kolikim ushićenjem naš um (a bogami i srce) reaguje na činjenicu eventualnog novčanog dobitka na nekoj od igara na sreću, na činjenicu eventualnog (ne)očekivanog testamentom nam zaveštanog nasledstva, i sl. – odnosno, čak i na samu pomisao o (ne)realnoj mogućnosti da se tako nešto i desi! U takvoj situaciji celo naše biće likuje i sija od sreće, kupa se u plimi narastajuće radosti i beskrajno uživa u iskustvu, tog konačno prigrabljenog, psihološkog blagostanja… Da – sasvim precizno rečeno: psihološkog blagostanja. Jer, zapravo, jedino to i jeste u suštini celokupnog našeg iskustveno-doživljajnog: konzumacija našeg sopstvenog psihološkog utiska, odnosno doživljaja stvarnosti – a ne stvarnosti same po sebi, onakve kakva ona (pa kakva god da je) zaista jeste! – Ovo, ovu činjenicu, ne bi trebalo da je tako teško za razumeti i shvatiti…

     Sagledajmo, dalje, prostu činjenicu kako u nama, generalno, sasvim podjednaku „sreću“, odnosno psihološko blagostanje (kako smo ovo unutrašnje stanje već deklarisali), proizvodi osećaj fizičkog prisustva neke veće količine novca u sopstvenim rukama, jednako kao i svesnost o isto tolikoj količini novca, izraženog u brojkama, na nekom svom bankovnom računu – kojem, podrazumeva se, možemo ostvariti pristup (ili bar tako, čvrsto i sa nesumnjivom izvesnošću, verujemo) u bilo kom željenom trenutku. To je činjenica kojoj svako od nas može posvedočiti. Jer, sigurnost na koju se oslanjamo usled samog znanja (pouzdanja) da smo vlasnici tog novca uliva nam taj unutarnji mir, spokoj i zadovoljstvo. …E, sad; ako smo imalo pošteni prema sebi, nećemo moći a da ne primetimo da, uistinu, tu našu „sreću“ ni najmanje ne uzrokuje sam Novac, odnosno njegova količina u džepu ili na računu, već ju uzrokuje upravo to „osećanje sigurnosti“ koje u sebi projektujemo posredstvom činjenice (iliti čak samo onog čvrstog uverenja!) da taj novac uistinu i posedujemo. Dakle novac, odnosno materijalno bogatstvo, nam predstavlja zapravo samo „Okidač“ da bismo svoju svesnost – odnosno samo svoje unutarnje biće – udobno „smestili“ unutar iskustva odredjenog stanja same svesti (stanja sasvim odredjenog, vrlo posebnog i specifičnog, vida manifestovanja energije), a koje ustvari nazivamo „Srećom“!

     U skladu sa tim, činjenična je izvesnost da, sada, nama BILO KOJI „Okidač“, koji je u stanju „ispaliti nas“ u centar našeg ciljanog, tog žarko žudjenog stanja, predstavlja ustvari opsesivni imperativ, pa nam tako „Okidač“ postaje ono čemu ovisnički težimo dok nam prava „Meta“ (pravi Cilj) postaje nevažna i potpuno nestaje iz vidokruga – i to ne samo zato što, očigledno, „brkamo lončiće“ pa etiketu pretpostavljamo samom proizvodu (odnosno surogat stvarnosti pretpostavljamo suštini, iliti stvarnosti samoj), nego pre svega zato što mi, u ovakvom našem stanju (svesti), ustvari ni nemamo drugačiju, tj. neposrednu, mogućnost za iskustvo (te) Sreće osim na ovaj „virtuelan“ način, odnosno putem tih nazovi-surogata. …Tako, možemo videti da pušač „sreću“ traži (i „nalazi“) u konzumaciji cigareta; alkoholičar je „nalazi“ u alkoholu, odnosno u konzumaciji istog; narkoman je „nalazi“ u drogi; kleptoman u objektima svoje uspešno izvršene pohare; nimfomanka je „nalazi“ u nezajažljivoj konzumaciji seksualnih partnera; vorkoholik u stalnom i intenzivnom bekstvu od samoga sebe putem neumerenog poslovnog angažovanja… itd.itd.itd. – i, što je još važnije za shvatiti: UPRAVO TO ISTO, odnosno taj isti iluzorni „Mehanizam“, jeste i u suštini naše sopstvene vizije ispunjenosti i „sreće“ vezane za našu opsesiju u vezi posedovanja novca, odnosno materijalnog „blaga“ uopšte.

     Razumevajući to, biva nam savršeno jasno da, zaista: ništa spoljašnje, materijalno i „opipljivo“, ne može uistinu uticati na naše realno iskustvo sreće i blagostanja, već (jer) je ono upravo samo Stanje naše izvorne svesti (našeg izvornog Bića) – koje nam biva „darovano“ (tek) kada se konačno oslobodimo svog, tog tako podaničkog i ovisničkog, robovanja surogatima i virtuelnoj stvarnosti!

     Da je to zaista istina, možemo utvrditi na osnovu jednog jednostavnog „psihološkog eksperimenta“:

-   Naime, u svakodnevnom življenju često imamo prilike posmatrati (bilo na filmu, bilo u stvarnom životu) kako određeni poslovni ljudi – naročito majstori berzanskog zanata – prilikom kupovine odnosno prodaje raznih vrsta roba i tržišnih dobara, promeću sa jednog bankovnog računa na drugi – principom ponude i tražnje, a u vidu novčanih transakcija – velike količine „realnih“ novčanih sredstava. To je, zapravo, rutinska svakodnevica na jednom Wall Street-u, na primer. Medjutim, pažljivom, i nadasve krajnje objektivnom posmatraču jednostavno ne može promaći gola činjenica da se na ekranima tih sofisticiranih kompjutera neprestano pojavljuju, smenjuju, „vrte“ i transferišu isključivo, i samo, nekakve cifre, BROJKE, dok apsolutno nigde „na vidiku“ nema nikakve realne ROBE, odnosno tržišnih dobara, pa čak ni samog NOVCA – oko koga se sve i vrti! No, i pored toga (ili uprkos tome), sve se ipak odvija savršeno besprekorno: ljudi, brokeri, pa i sami vlasnici robe odnosno tržišnih dobara – gledajući u ekran i dajući znak da se odredjene transakcije izvrše, ili čak i sami pritiskajući „dugmence“ na svojoj tastaturi, u roku od par trenutaka (a u skladu sa valjanošću procene pravog trenutka za odredjenim poslovnim potezom, odnosno transakcijom) stiču veliki novčani profit – nekada i čitava bogatstva – iliti, pak, iznenadno zapadaju u velike poslovne gubitke pa čak i totalni bankrot! …Dakle, svo vreme, često i ne mrdajući sa jednog mesta i samo gledajući u brojke na monitoru, oni naizmenično (neretko i samo u skladu sa sticajem odredjenih trenutnih sudbinskih okolnosti, a ne zbog njihovog „velikog poslovnog umeća“) čas bivaju suočeni sa, naravno samoindukovanim, stanjima velike i iznenadne sreće (izazvane novostečenim „dobitkom“), čas sa stanjima duboke nesreće, uzrokovane neželjenim poslovnim, tj. „materijalnim“, gubitkom. A, što je najzanimljivije: sve se to, i za svo to vreme, realno dešava – SAMO U NJIHOVOJ GLAVI! Nikakve druge REALNE promene u njihovim životima, toga trenutka i za svo to vreme, uistinu nema.

     Ako je to već tako, a jeste – šta bi onda bilo to što bi i nas same moglo sprečavati da, u istom tom maniru, jednostavno sedeći u nekom mirnom kutku svoga doma (ili bilo gde drugde) predstavimo sebi prostu „činjenicu“, čak i bez neophodnosti onakvog hipnotičkog zurenja u kakav monitor i neposrednog učešća u berzanskom vrtlogu, da se, recimo, baš ovoga sadašnjeg trenutka iskustveno nalazimo u vlasništvu velike količine odredjenih novčanih sredstava odnosno materijalnih dobara?!! – Upravo identično poziciji onog sirotog brokera, ili biznismena, koji se bezgranično raduje gledajući u stanje svog naraslog bankovnog računa (tačnije u brojke na ekranu!). …U čemu je, uopšte, razlika?! – Činjenica jeste da je NEMA. Probajte, i videćete da je tako i da uspeva… no, doduše, samo pod jednim ključnim uslovom: da uspete sebe „ubediti“ (kao što to uspešno polazi za rukom onom istom brokeru odnosno biznismenu) da je vaše posedovanje tog „umišljenog“ blaga – zaista realna činjenica!

     Šta to, uistinu, znači?

Pa, recimo, može se desiti da će bogataš ceo svoj život provesti a da nikada i ne vidi svojim očima, kao i ne „opipa“, sva ta silna novčana sredstva koja poseduje na svojim računima (što upravo i jeste čest slučaj u praksi), pa čak ponekad i živeti sasvim mirno i skromno uprkos svemu što realno poseduje, i bitisati u unutrašnjoj ispunjenosti, spokoju i sreći – usled (onog) „osećanja sigurnosti“ unutar svoje duše. Znači, sva njegova sreća i spokojnost, ustvari, ne leži u stalnoj i neposrednoj konzumaciji tog svekolikog svog imanja (što bi i teoretski bilo prosto neizvodivo) – već isključivo u tom njegovom intimnom unutrašnjem osećaju (odnosno stanju), koji je proizvod čvrstog samo-uverenja da razloga ni za kakvu egzistencijalnu brigu zapravo nema!  – U tome je suština.

     E, sad; šta to bilo kog drugog, sasvim običnog i prosečnog, čoveka sputava, i sprečava, da isto tako „bude bogat“ – odnosno da „bude srećan“ (sreća tj. spokojstvo, a ne bogatstvo, je to što sve nas zapravo zanima, jer, kao što smo već shvatili, „bogatstvo“ je samo okidač ka željenom stanju)?! Zapravo, ništa… odnosno ništa „realno“ – materijalno i supstancijalno. Dovoljno je da (baš poput onog „nesretnog“ bogataša) kažemo sebi, u svojoj dubokoj unutrašnjosti: „Da, ja sam veoma bogat… posedujem velika materijalna dobra, i mogu da ih upotrebim po svom nahodjenju kad god to zaželim!“ – I, eto nas u istoj, zapravo identičnoj, poziciji bilo kog od onih bogataša!!!

     Naravno; neko će reći, ophrvan hroničnom sumnjom i nevericom, da to nije isto, jer bogataš „ZNA“ da ima to bogatstvo na koje se poziva, dok mi, za razliku od njega, možemo samo da „verujemo“ da ga imamo… Ali, istina je upravo, i divno, drugačija! Istina kaže – da i on sam, bogataš, ustvari samo „veruje“ da ga ima, baš kao i mi sami; odnosno da i mi sami možemo to „ZNATI“ na potpuno jednak način kao i on: sve se svodi, uvek i u potpunosti, SAMO na čvrstinu našeg uverenja, odnosno – na naše ODSUSTVO SUMNJE da je nešto zaista tako kako smo to u svojoj imaginaciji predstavili! …Kad bi se, recimo, na nekom udaljenom i izolovanom mestu (iliti ostrvu) sreli bogataš i beskućnik i poveli razgovor, bogataš bi mu mogao reći: „Ja imam veliko imanje i mnogo novca.“ – ali bi to isto mogao i beskućnik reći njemu! Bogataš bi mogao reći: „Ali ja mogu po svojoj volji i želji raspolagati svim tim bogatstvom kad god mi se to prohte!“ – no, upravo to isto mogao bi reći i ovaj drugi! – I tako zaista u nedogled. …Ali, šta je to što uslovljava da su i jedan i drugi ustvari u identičnoj poziciji? Pa upravo to što se – i jedan i drugi, konstantno nalaze na tom „u potpunosti udaljenom i izolovanom mestu“ u odnosu na poziciju samoga Bogatstva (samog tog stanja autentične unutarnje Sreće); i jedan i drugi su, realno, savršeno podjednako udaljeni od njega.

     Zapravo, kad bogataš kaže: „Ja sam bogat!“, on (odnosno njegova podsvest) ustvari hoće reći: „Ja sam srećan!“; ali, već je svima jasno, sreća jeste unutarnje stanje svesti samog spoznavaoca njenog kvaliteta, a ne kojekakav spoljašnji „okidač“ ka tom stanju (ona nije „etiketa“ na robi, već sama „roba“ – sama suština, sam kvalitet). Pa, pošto to stanje svesti, taj unutarnji spokoj, realno ne zavisi ni od čega spoljašnjeg, onda je sasvim jasno da mi zaista (već) imamo tu bogom-danu privilegiju da SAMO OD NAS SAMIH zavisi da li ćemo odlučiti da budemo (da jesmo!) bogati (čitaj: srećni) ili ne. I to je zaista tako!

     Kada je Hrist govorio:

     „Ne sabirajte  sebi blago na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lupeži potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu. Jer, gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše.“ (Matej, 6/19-21)

     - On je govorio upravo o TOM blagu – o TOM stanju svesti – koje egzistira u jednoj neuporedivo višoj, suptilnijoj, dimenziji nego što je to ova naša materijalna, a koje jeste naša autentična Domovina. To Stanje Svesti, to Blago, ta autentična Sreća – ta naša Domovina – jeste ono što religije nazivaju „Carstvom Nebeskim“, i zato je i rečeno da se ne brinemo puno za stvari i probleme „ovozemaljske“ već: „Ištite najpre carstva Božijega, i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati.“ (Mat. 6/33)

     Sve biva zauvek i u potpunosti razrešeno kada jednom konačno prođemo kroz ta „vrata percepcije“ iza kojih večno egzistira naše najveće blago: (naša) ISTINA!

     Stoga, ako je to sve već tako, onda je savršeno jasno da čitava poenta te naše večite potrage za srećom nije u našem večitom jurcanju za kojekakvim spoljašnjim „bogatstvom“, već da ona leži upravo u tome da sve što je zaista potrebno (ali i neophodno!) jeste već, i oduvek, u nama samima – „samo“ trebamo pronaći pravi način da to (unutrašnje bogatstvo, autentičnu sreću) i otkrijemo, odnosno realizujemo tu gde oduvek i jeste. …Na stranu to što se i samo ono spoljašnje bogatstvo neskriveno stavlja na raspolaganje našoj slobodnoj volji onog istog trenutka kada zagospodarimo tim unutrašnjim.

     Svakako da taj način, odnosno taj put, uistinu postoji i stoji nam na raspolaganju, samo što je on „malo“ drugačiji od onoga na koji smo inače navikli u svojim svakodnevnim, „gubitničkim“, životima. To zasigurno nije put egzistencije ove uvrežene, i ovakve, samo-razorne i krajnje samožive egocentričnosti i bezumnog robovanja svojoj otuđenosti od prirode, sveta i sebe samoga; već je to put celovitog i istinskog povratka jednom savršeno harmoničnom bitisanju u istinskom skladu i ljubavi sa svime što nas okružuje i, napokon, sa samim sobom. To je put sleđenja nekih novih, suštinskih, zaista bitnih i nespornih, kvaliteta u svome životu, a ne samo onih plitkih i prividnih; a glavne smernice na njemu jesu: iskrena molitva, duboka kontemplacija i – meditacija! Bez tog odvažnog, i beskompromisnog, poniranja duboko u sebe i svoje skrivene, uspavane potencijale, ono pravo Blago, koje ustvari jeste naša prirodna, Božanska zaostavština, biće nam večito van domašaja; jer, kao što i „lovci na bisere“ to savršeno dobro znaju: najveći i najvredniji biseri nalaze se upravo u školjkama koje prebivaju na najvećim dubinama…

Alakh Niranjan

-  -  -

-   Za kompletno rasvetljenje svih ovih ključnih principa naše i sveukupne egzistencije, kao i same suštine njihovog bitisanja, i delovanja, na lokalnom i globalnom nivou – mikro i makro planu – ljubazno Vas upućujemo da pročitate knjigu:

„Apsolutna Istina-otkrivenje tajne univerzuma“