EGOIZAM I LICEMERJE
Kada se devojka sprema za večernji izlazak u grad, ona se, naravno, „doteruje“: tušira se, pere kosu, šminka se, sredjuje frizuru, uskladjuje garderobu, parfimiše, sredjuje i lakira nokte …i ko zna šta sve još (to, svakako, samo devojke znaju…); ukratko – ulepšava se! E, ovde se sad nameće samo jedno pitanje: Zašto ona to sve čini? – I, siguran sam da će mnogi konstatovati „činjenicu“ da ona to sve čini zbog drugih: da bi se njima dopala! Jer, postoji snažna povratna sprega izmedju tog „njihovog“ stava o nama samima i – stepena našeg unutarnjeg ispunjenja i zadovoljstva; a sam „mehanizam“ cele te sprege zove se Taština. …Uzgred, obratimo samo pažnju na intenzitet njenog prisustva kod mnogih javnih ličnosti u svetu mode, filma, muzike, odnosno tzv. „glamura“ uopšte, pa će nam biti sasvim jasno šta taština znači i kako deluje na ljude podložne njoj. Tako; mi uglavnom ceo svoj život provodimo živeći zbog drugih: „Šta će ko reći?!“, „Kako ću se kome svideti?!“, „Kakav ću utisak ostaviti?!“ itd.itd.; a najveći apsurd je što se uporno trudimo da to tako i bude.
Medjutim, ne dozvolimo da nas ovaj um drži toliko plitko, nego sada skupa „zaronimo“ do same SUŠTINE:
- Uistinu; ne trudimo se mi da se dopadnemo drugima zbog njih (mada nas EGO tako večito uverava), nego sve to činimo upravo zbog nas samih, jer: što se nekom više dopadnem, to ću JA kod njega imati višu „cenu“! …Ne trudimo se da im bude lepo sa nama zbog njih, nego zbog nas samih: „Ako im je samnom lepo i prijatno, oni će me prihvatiti i uvažiti – a to će me ispuniti srećom i zadovoljstvom jer ću, tako, i sam steći utisak da vredim.“ – Zar ne?
Na taj način, mi večito živimo u svojevrsnoj laži i licemerju, stalno se pretvarajući da nam je do drugih stalo zbog njih, a ne zbog nas samih; a to licemerje nam je postalo toliko prirodjeno da ga, najčešće, ni sami nikada nismo svesni – pa tako, konstantno, živimo varajući (lažući!) i sebe i druge. To je, jednostavno, činjenica – ali činjenica sa kojom večito nastojimo izbeći suočavanje, i priznanje da je to istina; jer bi nas to najneposrednije suočilo sa svom svojom sopstvenom životnom mizerijom i ništavnošću: ništavnošću svega onoga što mislimo, i verujemo, da jesmo – celokupne svoje Ličnosti. A pošto nam je do te „Ličnosti“ izuzetno mnogo stalo, jer smo je i izgradili da bi nas „odvojila“ i „zaštitila“ od naše sopstvene Slabosti, stalno i uporno odbijamo priznati, čak i samom sebi, tu notornu istinu da smo, ovakvi kakvi smo – EGOISTI. Zato, i tako, uporno „čuvamo“, podstičemo i nastavljamo celokupnu mizeriju svoga robovanja EGU i skrivanja od istine.
No, ono što jeste, jeste činjenica da svi mi, ovakvi kakvi smo, jesmo EGO-bića, i da, prema tome, egoizam jeste u samoj strukturi naše Ličnosti. Stoga, jednostavno je nemoguće ne činiti „zbog“ sebe, „za“ sebe i „sebi“; jer svaki čin jeste čin EGA i čin EGU! Kad je to već tako, onda je neophodno suočiti se sa istinom i razumeti je – suočiti se sa svojim egoizmom i razumeti ga – jer jedino tako možemo i prevazići taj svoj egoizam i licemerje; odnosno: Samo puna svesnost sopstvenog, i opšteg, egoizma i licemerja oslobadja nas istog!
Robujući EGU, mi smo slabi i zavisni, i zato stalno nastojimo nekom se dopasti. …Sama reč „DOPASTI“ ima koren (osnovu značenja) u reči i pojmu „PRI-PASTI“ – a dok god pripadam nekom, ne mogu pripadati sebi (nisam SVOJ)! – Iz toga jasno možemo uvideti da dok god se trudimo „dopasti“ drugima mi, zapravo, nastojimo pobeći od sebe samoga (od Istine!); a to neizostavno rezultira egzistencijalnim konfliktom unutar nas samih – koji potom projektujemo i van sebe. Na taj način, uporno i stalno se trudeći da ostvarimo „pozitivne“ odnose sa okolinom, mi ih, i pored svoje najbolje volje, ali nesvesni toga, samo, i upravo, zaoštravamo – i, dugoročno gledano, postižemo upravo negativan i suprotan efekat, koji, neminovno, vremenom izbija i na površinu. – Ti konflikti su neminovnost, jer Život nikako ne trpi licemerje i laž!
Da bi čovek živeo u miru sa okolinom (bližnjima, svetom koji ga okružuje) neophodno je da prvo bude u miru sa samim sobom. Taj mir se ostvaruje jedino potpunom otvorenošću, objektivnošću, iskrenošću… jednom rečju: korektnošću – prema sebi samom i prema celom svetu. Zato; kada nešto činimo, neka bude svesnost da to činimo zbog sebe, za sebe i sebi! – Ne plašimo se da to priznamo ni sebi ni drugima, jer je to, prosto, nužna i neminovna ISTINA, i jer su i svi ti „drugi“ identični nama samima. …Nismo mi zbog toga niti gori niti bolji od bilo koga drugog – svi zajedno smo, hteli-nehteli, učesnici te fantastične EGO-igranke na Globalnom nivou; i što je najvažnije i najdivnije: ne postoji ništa egoistično i licemerno u samom egoizmu i licemerju, već je sva „prljavština“ i mizerija jedino u našem PORICANJU istoga! Stoga; takvom divnom i nevinom iskrenošćupostepeno ćemo otapati debele naslage leda sa svoga srca i, „bez ikakve borbe“, razoružavaćemo tudja; konačno dozvoljavajući sebi da prihvatimo sebe takve kakvi jesmo, da prihvatimo druge takve kakvi jesu i da njima dozvolimo da prihvate nas same – takve kakvi jesmo.
Kada se to jednom otpočne dešavati, postaćemo svedoci jednih krajnje neverovatnih i, sada još nezamislivih, blagotvornih promena u srcima ljudi, na njihovim licima, u njihovom sveopštem odnosu prema okolini, prirodi, bližnjima i, što je najvažnije – prema SAMIMA SEBI! To će biti savršeno spontani proces, ali sa nezaustavljivošću i neumitnošću kakve Nuklearne Fisije. Jer kada se jednom osmelimo da se tako otvorimo prema sebi i drugima, i zbacimo sve te beživotne ljušture starih, ishabanih, iscrpljujuće uslovljavajućih EGO-koncepata, predrasuda i ružnih kompleksa (tih večitih „krvopija“ naše vitalne, životonosne i životodavne, energije), i kada na svet konačno počnemo gledati tim „Novim“ očima punim shvatanja prave istine „onoga što jeste“, radost koja će se tada početi u nama buditi tražiće samo jedno: Da se neograničeno i nezaustavljivo – UMNOŽAVA!
Tako ćemo, konačno, stvarati ono za čim svi mi oduvek, negde u dubini svoje duše, istinski i očajnički čeznemo: harmonične medjusobne odnose, lišene svake „maske“, licemerja i izveštačenosti; jer lišeni laži, konačno ćemo moći sebi povratiti ono „ko-zna-kada-izgubljeno“ Samopoštovanje – toliko neophodno svakom ljudskom biću – a čije odsustvo jeste glavni i osnovni uzrok svih onih naših večnih konflikata sa drugima i sa samim sobom. I tako ćemo, konačno, dozvoliti da se realizuje i taj ključni uslov – prvi, poslednji i jedini – da bismo, najzad, mogli istinski prihvatiti druge i da bi oni, bezuslovno, mogli prihvatiti nas! Kada se na taj način „Oslobodimo“, i priznamo tu večnu istinu „sebi i celom svetu“ – tu istinu o našoj „BOŽANSKOJ SEBIČNOSTI“ – tada ćemo, konačno svesni da sve što činimo činimo sebi, činiti samo one (onakve!) stvari koje su u potpunom skladu sa našom istinskom prirodom – a to su, ujedno, iste one stvari koje su u skladu i sa suštinom svakog drugog bića, kao i sa suštinom Prirode uopšte. …I tada će „Raj“na Zemlji biti prosta, bliska i podrazumevajuća, neminovna Izvesnost!
Suština svega je Istina, a ona je JEDNA.
(A.I. – 121.str)
Categories:
apsolutnaistina.com
0 comments:
Post a Comment