EGO-SREĆA
Duševni mir je stanje apsolutne Nerazdvojenosti; to je stanje u kojem jesmo kad nema EGA, jer je on taj koji (do)nosi razdvojenost (on Raz-dvaja). Pa, pošto je Apsolut nerazdvojeno i nerazdvojno – potpuno i savršeno – JEDNO; bitišući u duševnom miru mi pouzdano napredujemo ka njemu, jer:ISTO PRIVLAČI ISTO, I PROŽIMA SE SA NJIM! …Svo zlo, teskoba i patnja posledica su, i rezultat, razdvojenosti, jer Razdvojenost jeste Konflikt. Medjutim, kada smo u duševnom miru mi nismo ni sa čim u konfliktu, jer tada nismo razdvojeni ni od čega: tada smo u saglasju sa svojom istinskom prirodom, koja jeste Svesuštinsko JEDNO. U suštini, svaki postupak koji nije proizišao iz EGA jeste apsolutno ispravan (najispravniji mogući!) postupak – bez obzira kako on mogao izgledati nekom spoljašnjem posmatraču i ocenjivaču. Stoga, duševni mir je ultimativno prioritetan u odnosu na bilo šta drugo u našem životu; medjutim retki su oni koji su toga zaista svesni. Ogromna većina, usled bezobzirnog robovanja EGU, nije ni najmanje svesna „težine“ svojih postupaka, koje vrše u razdvojenosti od tog superiornog Stanja.
Naš um je preko celog dana, pa i kad spavamo, ispunjen produktima naših želja i strahova, a oni u nama neprestano uslovljavaju razdvajajuća osećanja. Taj nemir, podrazumeva se, jeste posledica robovanja EGU. Na taj način, u stanju razdvojenosti od duševnog mira, mi se stalno nalazimo na „terenu“ gde su greške, a samim tim i njihove posledice (!), neminovnost. Egzistirajući na tom terenu mi konstantno, i intenzivno, pletemo mrežu svoje sopstvene uslovljenosti i „proizvodimo“ buduću karmu. …Postoje greške manje ili veće „težine“, ali su, u suštini, sve to ipak samo greške – a čovek se oseća istinski sigurnim, ispunjenim i zadovoljnim jedino kada istinski zna (intuitivno „oseća“) da čini apsolutno ispravne postupke. To znanje – ta sigurnost i spokojstvo – stiče se (realizuje), samo, na putu prevazilaženja EGA. Robujući EGU, ljudi ne „poseduju“ to, i takvo, znanje i zato su nesigurni u ispravnost svojih postupaka i ciljeva – a i kako ne bi, kad su te ciljeve sami sebi kreirali i postavili, bez ikakve njihove korelacije sa pozicijom samog Apsolutnog Cilja. Pa, pošto je kreator (EGO) nesavršen, ni sam cilj (ciljevi…) ne može biti drugačiji, a takodje i svaki postupak izveden na putu ka takvom cilju je uvek, i ipak, nesavršen: SAVRŠENI POSTUPCI SU SAMO ONI KOJI NAS VODE KA SAVRŠENOM CILJU.
Zbog „neposedovanja“ istinskog znanja, prinudjeni smo da se u svom kretanju kroz život oslanjamo na svoja lična ubedjenja i uverenja o ispravnosti, ili neispravnosti, ovog ili onog cilja i ovih ili onih postupaka; a pošto su ta uverenja uvek, i isključivo, iluzija i laž, jer su bazirana na ocenama i ličnom stavu, samim tim je i naša sopstvena egzistencija krajnje nesigurna i bremenita problemima i patnjom. Tako, držeći se svog lažnog identiteta (EGA) konstantno smo razdvojeni od istine i zbog toga smo, razumljivo, nesigurni u sebe. Čovek koji je nesiguran, i bespomoćan, mora tražiti sigurnost negde van sebe – stoga je on zavisan i, samim tim, slab. A pošto je psihološka nezavisnost isključivi preduslov za istinsku sreću i ispunjenost, jasno je da zavisan, i slab, čovek ne može biti istinski zadovoljan: svako njegovo „zadovoljstvo“ je prolazno, a sve što je nesavršeno to je LAŽ. – To je još jedan nesumnjivi dokaz da sve što je za nas zaista bitno (sreća, ispunjenje, nezavisnost…) jeste u nama samima, a ne negde izvan!
Ljudi koji su psihološki zavisni od svega i svačega, te nesigurni u sebe, uvek traže potvrdu svoje vrednosti, i ispravnosti svojih stavova i ciljeva, u očima drugih. Takvi ljudi (a svi mi smo uglavnom takvi) imaju neprestanu potrebu za samo-dokazivanjem – što je izraženije kod egoističnijih osoba. EGO je taj koji nagoni ljude da se trude da budu prvi, odnosno iznad svih ostalih – EGO je taj kojiRazdvaja. Tek kad je iznad svih, tj. kad dostigne nekakav svoj „imaginarni vrh“, kada se nadje na „Vrhu Sveta“ (-On the top of the World-), tek tada se čovek oseti potpuno snažnim, ispunjenim, zadovoljnim, odnosno stvarno „ISPUNJEN ŽIVOTOM“. Medjutim, ta snaga, sreća, ispunjenost itd. – jesu fantastična laž i zabluda, kojoj u svom slepilu podležemo! Naime, onaj koji je potpuno srećan i ispunjen, odnosno kome je „srce na mestu“, tek kada je na „VRHU“ – iznad svih ostalih – jeste zapravo najnesrećniji čovek (!), jer je za njegovu „sreću“ potrebno neizrecivo mnogo toga: mnogo, mnogo više nego onome ko ume ispunjenje da nadje u „malim stvarima“. Njegova sreća zavisi više od svega drugog nego od njega samog, a pošto je svako rob svojih zavisnosti, to znači da je on potpuni, bezuslovni i autentični – ROB.
Prema tome; jasno je da je EGO-sreća čista iluzija i laž, a kad je takva „sreća“ na vrhuncu, čovek je istinski najnesrećniji – samo što te nesporne činjenice postaje svestan tek kad se „otrezni“. Ljudi obično nisu svesni te istine, pa se stoga uvek trude da svoje slabosti prikriju vezivanjem za razne „spoljašnje izvore“ svoje snage, punoće, sreće… a sve je to, zapravo, vezivanje za laž i – patnju. …To je kao kad ćelav čovek nosi periku: on se pod tom perikom oseća „sigurno“ (relativno sigurno) jer je prikrio – ne svoju ćelavost, već svoju SLABOST. Medjutim, nije njegova slabost to što je ćelav – sve je to prirodno… milioni ljudi žive bez kose pa im to ne smeta da budu zadovoljni sobom – već je njegova slabost to što PATI zbog te ćelavosti. A pati jer se oseća manje vrednim: ima „kompleks niže vrednosti“. …I opet dolazimo do EGA, kao glavnog uzroka svih problema!…
Robujući EGU nikada nismo svesni da: ISTINSKA SREĆA NIJE U „USPEŠNOM“ PRIKRIVANJU SVOJIH SLABOSTI, VEĆ U NJIHOVOM – PREVAZILAŽENJU!
Categories:
apsolutnaistina.com
0 comments:
Post a Comment